Razvoj komunikacija u XX veku 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 12 | Nivo: Visoka škola strukovnih studija za kriminalistiku i bezbednost

С А Д Р Ж А Ј
У в о д . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2
1. Комуникација и нови медији. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3
2. Интерактивност у комуникацији. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3
3. (Не)линеарност у комуникацији. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4
4. Транзиција. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5
5. Штампа. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5
6. Телевизија . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6
7. Радио. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
8. Интернет. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8
8.1. Дигитална ренесанса - Блог . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9
8.2. Јутјуб (енг.Youtube). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9
8.3. Скајп (енг.Skype) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10
З а к љ у ч а к. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
Л и т е р а т у р а. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12
Развој комуникација у XX веку
Увод
Двадесети па и двадесет први век представлјају доба знања, у коме људи трагају за квалитетним информацијама, а медији као средства масовне комуникације представљају главна обележја савременог света. Они су у функцији преношења знања, било да се ради о штампи, радију, телевизији, књигама, филму, интернету или интерактивним облицима повезивања.
Међутим, данас се у свету све чешће поставља питање шта медије чини добрим или квалитетним. Заговорници модела медија у јавној служби, сматрају да је квалитет способност медија да повезују различите и расцепкане публике у заједницу појединаца, где ће једни друге сматрати равноправнима. Други, квалитет медија тумаче као способност да се на најбољи начин изразе технички квалитети саме производње, као што су врхунско снимање и осветљење, професионална режија, те разумљиве и јасне идеје. Постоје и они који сматрају да су медијски производи висококвалитетни уколико издрже пробу времена, као што су поједине књиге, филмови, телевизијске емисије које су стекле велики углед и код каснијих публика и генерација.
Односи с медијима представљају део посла који се односи на сарадњу са новинарима, новинским кућама, штампаним медијима, радио и ТВ станицама као дистрибутивним каналима вести и догађаја. Неопходно је обезбедити однос који се заснива на тачним и вјеродостојним информацијама и материјалима. Са новинарима треба имати однос базиран на заједничкој сарадњи, поштењу и уважавању.
Међу изобиљима садржаја који свакодневно привлаче пажњу јавности, медијском писменошћу, истраживачком методом и критичком анализом садржаја, квалитетни односи с медијима упутиће нас на суштину поруке као крајњег циља комуникацијског ефекта.
1. Комуникација и нови медији
Као технологије, нови медији потресају темеље људске културе и искуства. Ипак, ни један медиј није потпуно нова и оригниална творевина. Мобилној телефонији претходила је класична (фиксна), преносној мултимедији - телевизија и биоскопи, претеча Интернета били су радио-аматери, примитивне рачунарске мреже и ББС-ови. Почеци вештачких канала комуникације сежу у далеку преисторију, све до пећинског човека. Ту се срећемо са првим прећинским цртежима, мапама и писаним текстом. Знатно касније појављују се књиге, које ће скоро 4000 хиљаде година доносити знање, религију и машту у све крајеве света.
Термин нови медији је у употреби од 70-тих година 20. века. Користили су га истраживачи различитих дисциплина који су проучавали утицај информационих и комуникационих технологија на друштво и појединца. С почетком глобалне дигитализације (крај 20. века) улази у масовну употребу, истовремено мењајући смисао.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]